Premium Dental klinika nudi najsavremenija i najsofisticiranija rešenja za korigovanje nepravilnosti vilice, rasporeda zuba i drugih vrsta estetskih problema. Uzevši sve kriterijume u obzir – uzrast pacijenta, težina nepravilnosti i ostalo, stomatolog se odlučuje za fiksni ili mobilni ortodonski aparat. U nastavku teksta sledi detaljno objašnjenje o osnovnoj razlici između ova dva aparata.

Mobilni i fiksni aparati – u čemu je razlika?

U praksi se stomatolozi sasvim očekivano susreću sa pitanjima pacijenata o tome da li je bolje rešenje mobilna ili fiksa proteza. Tačan odgovor ne postoji, dok se u obzir ne uzime niz faktora. Nekada će se insistirati isključivo na upotrebi fiksne proteze, a nekada će bolje rešenje biti mobilna proteza. Glavna razlika između ova dva aparata je upravu u (ne)fiksiranosti. Naime, fiksirana ortodontska proteza je aparat koji se pričvršćuje za svaki od zuba i nosi se tokom čitave terapije. Ne skida se i zahteva redovne korekcije, zatezanja i čišćenja kod stomatologa. Fiksne proteze izrađuju se od visokokvalitetnih legura nerđajućih čelika i na svakom zubu imaju po jednu bravicu. Ove bravice fiksiraju se na sam zub uz pomoć posebnih stomatoloških cementa. Same bravice povezuje tanka žica koja vrši stalan pritisak na zube konstantno ih pomerajući u pravlan položaj. Bravice i žica spojene su malim gumicama koje se menjaju svaki put kada treba pritegnuti protezu, kako bi se proces pomeranja nastavio. Upravo ove gumice su najvidljiviji deo fiksnih proteza, a mogu biti u različitim bojama, što je tinejdžerima posebno zanimljivo i čini proces terapije manje strašnim, unosi neku vrstu originalnosti i razbija dosadu.

Mobilne proteze su nešto sasvim drugo. Naime, mobilnim aparatima nazivaju se one proteze koje nisu pričvršćene za zube i ne nose se stalno. U dečijim kolektivima neretko se za nekog kaže: „On/a ima krive zube!” Ovako izgovorena rečenica uvek ima negativnu konotaciju, jer je svest mališana više usmerena na estetski kriterujum. Međutim, svaki roditelj zna da nepravilno izrasli zubi mogu njihovom detetu doneti i ozbiljne vanestetske probleme. Zato se valja na vreme javiti stomatologu. Jedno od rešenja ovog problema je mobilna proteza.

Evo koje su njene karakteristike: Koriste se za ispravljanje zuba kod dece predškolskog i ranijeg školskog uzrasta. Budući da je to period kada u zubnom nizu deteta dolazi do smene mlečnih zuba stalnim, jako su važne redovne posete stomatologu. Jedino na taj način stomatolog može oceniti da li detetu zubi nepravilno rastu i u kojoj meri se to odvija.

Podsećamo da u okviru ortodoncije postoje i druge grupe proteza kao što su fikse proteze, ali se u ovom uzrastu posebna pažnja poklanja mobilnim protezama. Njihov značaj je višestruk kada se koriste u ovom periodu kod dece. Pre svega, one utiču na odvikavanje od loših navika i ispravljanje zagrižaja, ali mogu usmeriti rast vilične kosti šireći je po potrebi. Značajne su i u slučaju prvih znakova malformacija zuba koji niču. Takvi zubi mogu biti u različitim mogućim položajima – u transpoziciji, mogu biti inklinirani, ektopični, u suprapoziciji, infrapoziciji, što naravno, adekvatnom upotrebom proteze može biti sanirano. Mobilnom protezom kod dece, olakšava se vršenje pokreta mastikacije, pravi se prostor za ostale zube koji niču, a pozitivno deluju i na estetiku.

Dakle, do izvanrednog učinka mobilnih prozeta na stomatognati sistem moguće je doći pod uslovom da se jedino koriste u predpubertetskom skoku rasta, odnosno do kraja transverzalnog rasta vilica koji se završava u 12. godini života. Zapravo, to je period sprečavanja  razvoja ozbiljnijih ortodontskih anomalija. Nakon toga one imaju pasivan efekat i jedino mogu da posluže kao čuvari prostora.

Zaključak je da se ovim finim malim protezama mogu tretirati, ali u odredjenoj meri male i srednje nepravilnosti kod dece u razvoju, osim ekstremnih slučajeva gde je jedino rešenje ili fiksna proteza ili hirurški zahvat + fiksna proteza.

Izrada mobilnih proteza za decu

Izrada mobilne proteze podrazumeva određenu proceduru. Ona se sastoji od nekoliko obaveznih prgleda: pregled na kome će se utvrditi neophodnost nošenja mobilne proteze; potom se uzima otisak  za protezu, a tek nakon toga sledi njena izrada.

One se prave od plastike koja prijanja za nepca, odnosno podjezičnu kost, a koja nosi metalne žičice, koje „drže“ zube u mestu ili ih „nagovaraju“ da se prilagode pravilnom rasporedu. Same proteze su vrlo lake za upotrebu i čišćenje, a minimalna je mogućnost povreda jer se poslovično nose tokom spavanja.

Postoje dva načina izrade mobilnih proteza za decu, u zavisnosti od toga koju će ulogu vrštiti:

1. Pločasta mobilna proteza

Izrađuje se prema otisku posebno za obe vilice, a pričvršćuje se pomoću žičanih kukica za zube, što održava stabilnost u ustima. Pacijent uz nju dobija ključić za okretanje šrafa, koji će koristiti prema uputstvima. Onaj model mobilne proteze se koristi da pomera pojedinačne nepravilne zube ili čak celu grupu zuba i to u cilju njihovog ispravljanja (za taj proces korsti mehaničku silu). Pored toga može širiti i oblikovati vilicu i zubne lukove, a neretko se koristi posle nošenja fiksne proteze, kada bi trebalo održavati postignute rezultate.

2. Funkcionalna mobilna proteza

Takođe se izrađuju prema otisku, ali u svojoj konstrukciji nemaju nikakav izvor sile. To nam otkriva da mobilni aparatići imaju i druge beneficije pored korigovanja pozicija zuba i samog zagrižaja. Naime, značajno pomažu pri odvikavanju od loših navika poput sisanja prstiju, grickanja noktiju, guranja zuba jezikom i disanja na usta.

Nošenje mobilnih proteza – sa čime se dete susreće?

Veoma je važno objasniti detetu kako ova proteza izgleda, kako se ona postavlja i skida, koliko dugo se nosi… Onda kada se terminologija i ceo postupak prilagode dečijoj zrelosti i pažljivo im se objasni sa čime se susreću, može se računati na saradnju sa detetom koja je jako važna. Dakle, kod ovog dugotrajnog procesa najvažnije je da je sam pacijent voljan i disciplinovan, te da redovno nosi, čisti i održava protezu kako bi se rezultati ostvarili u potpunosti i u optimalnom roku.

S tim u vezi, valja objasniti mališanima i da će se bol i nelagodnost najverovatnije javiti na početku nošenja proteze. To je sasvim i očekivano, jer se i zubi i deca susreću sa nečim novim čemu se moraju prilagoditi.

Kako je cilj mobilne proteze da ispravi nepravilno izrasle zube, to znači da je obavezno nositi je i po nekoliko sati. Preporučuje se da period nošenja bude minimum 16 sati dnevno. Uzimajući u obzir i to da se deca često ne pridržavaju ovog pravila, saveti stomatologa su da je korisno da dete protezu nosi tokom spavanja, kako bi se ispunilo to vremensko ograničenje.

Savremeni uslovi života i napredak stomatologije, pronašli su način da deca zavole svoje proteze. Kod fiksnih proteza to je nešto što liči na sitne raznobojne cirkone, a kod mobilnih proteza to su raznobojnost boja, šara, aplikacija i printova iz omiljenih priča, igrica, crtanih filmova. Na taj način, dete mnogo lakše prihvata da se u njegovim ustima nalazi strani predmet. Pošto su ovakvi dizajni proteza postali popularni među mlađom generacijom, ni adolescenti ni mališani nemaju problem sa njihovim nošenjem. Ova činjenica umnogome olakšava krajnji rezultat.

Pravilno održavanje higijene ove proteze

Pošto je reč o mobilnoj protezi koja se za razliku od fiksne skida, jako je važno da dete pravilno održava njenu higijenu. Posebno je značajno kako se tretiraju žice proteze, kao i to da predmet u koji će proteza boraviti dok je dete ne nosi bude besprekorno čista.

Savet je da se proteza pere mlakom vodom, ali po preporuci stomatologa mogu se koristiti i specijalna higijenska sredstva namenjena protezama. Takođe, od velikog je značaja da dete održava i redovnu higijenu zuba i tokom nošenja proteze i bez nje.

Ne zaboravite i ovo…

Zubi su naši trajni saputnici u životu, i vredi o njima voditi posebno računa već od nicanja. Stoga je najbolje redovno pratiti stanje najmlađih pacijenta, te se tako oni vremenom navikavaju na redovne posete stomatologu. Na taj način ćemo imati najbolji pregled situacije i lakše odlučivati da li su neke korekcije potrebne.

Što su deca mlađa, procesi ispravljanja nepravilnosti u vilici su lakši, brži i prirodniji. Svakako, to ne znači da se ne mogu korigovati nepravilnosti u vilici tinejdžera ili odraslih osoba, ali korekcije tada zahtevaju postavljanje trajnih odnosno fiksnih proteza i višestruko duže trajanje samih tretrmana.