Lep i blistav osmeh je najveći adut svake osobe. Međutim, kako su zubi skloni najrazličitijim promenama usled neredovne higijene ili nekih drugih okolnosti, tako se danas pribegava raznim načinima da se lep osmeh sačuva.

Jedan od tih načina je i nadogradnja zuba. Posebna grana stomatologije koja se bavi ovim problem naziva se zubna protetika. Iako je njen cilj prevashodno nadoknađivanje izgubljenih zuba, uspešno se bavi rešavanjem mnogobrojnih problema estetske prirode. U nastavku teksta možete pročitati sve najneophodnije o temi nadogradnje zuba.

Kada je neophodno nadograditi zub?

Nadogradnja zuba je neophodna onda kada je pacijent, najjednostavnije rečeno, ostao bez jednog ili više zuba. Razlozi gubitka zuba mogu biti najrazličitiji: od povreda nastalih prilikom sportske aktivnosti, fizičkog pada, udarca, pa sve do uticaja masivnog karijesa na zub ili neke druge bolesti.

Ako se pitate zašto je neophodno nadograditi izgubljeni zub, ključna su dva razloga: funkcionalni i estetski. Praksa je pokazala da se veliki procenat pacijenata odluči da nadogradi zub upravo iz estetskih razloga. Kompleks od nedostatka zuba nije nimalo nepoznat u našem društvu. Jednostavno, ljudi se ustručavaju da se nasmeju i dolaze u jako neprijatne situacije, jer nemaju jedan ili više zuba. Stomatolozima su ovakvi razlozi sasvim poznati i prihvatljivi.

Međutim, pažnja se više skreće na kriterijum funkcionalnosti po kome bi trebalo da se pacijent odluči za nadogradnju. To doslovno znači: trebalo bi zub nadograditi kako bi nečemu služio, tj. imao neku funkciju (žvakanje hrane, sprečavanje daljeg propadanja zubnog aparata ili održavanje normalnog odnosa između vilica).

Termini koji najčešće zbunjuju pacijente

Veliki broj pacijenata prilikom stomatološkog pregleda ili konkretne intervencije, uopšte ne zna i ne razume šta to stomatolog radi sa njegovim zubom. Dešava se da se pacijent ustručava da zatraži detaljnije objašnjenje, a razlozi su strah od neodstatka njegovog znanja iz oblasti stomatologije (što je sasvim razumljivo) i mnoštvo zbunjućih termina.

Da biste najbolje shvatili kako izgleda nadogradnja zuba, trebalo bi da se ukratko informišete i razumete neke osnovne termine koje će vaš stomatolog često koristiti. Evo kratkog objašnjenja:

Vitalni i avitalni zubi – reč je o ′živim′ i ′mrtvim′ zubima, prostije rečeno – o zubima kojima nije vađen živac (vitalni) i onima kod kojih je izvađen živac iz kanala korena (avitalni). Nadogradnja zuba moguća je i kod jednih i kod drugih, s tim što se potpuno drugačije vrši.

Zubna krunica – to je navlaka u obliku zuba koja se postavlja na prirodan zub kome fali veci deo kruničnog dela pa nije dovoljna samo klasična nadogradnja vec I nadogradnja celog kruničnog dela. Uslov da se krunica postavi na prirodan zub je oštećenje zuba koje se ne može sanirati plombom. Oštećenje zuba podrazumeva da je zub slomljen ili da je pretrpeo posledice karijesa. Cilj njenog postavljanja je da se prirodnom zubu vrate prvobitni oblik i funkcija.

Nadogradnja zuba i zubni implantati nisu isto – ovde se pacijenti često zbunjuju i najčešće misle kako je reč o jednoj te istoj nadoknadi izgubljenog zuba. Razlika je u sledećem: nadogradnja zuba vrši se onda kada zub nije potpuno izgubljen, već je delimično ili prilično oštećen, ali i dalje ima koren. S druge strane zubni implant se ugrađuje ako zub potpuno nedostaje, tj. nema ni koren. Obe vrste nadogradnje zuba imaju isti cilj – da nadoknade određeni zub, ali postupak njihovih intervencija je sasvim drugačiji.

Nadogradnja zuba – sa čime se, u stvari susrećete?

Nadogradnja je fiksno-protetska nadoknada koja se postavlja u koren endodontski izlečenog zuba. Jednostavnije rečeno, endodontskom terapijom je već lečena unutrašnjost zuba, tj. onaj deo kanala korena zuba u kome je smešten njegov živac. Ovaj vid nadoknade izgubljenog kruničnog dela zuba nije uvek izrađen kao posebna protetska nadoknada, već služi kao potpora kliničkoj kruni oslabljenog ili oštećenog zuba.

Nadogradnja na vitalnom zubu – u slučaju nadogradnje kompozitnim materijalom kada su minimalno oštećene zubne structure.. Ako je zahvaćena i dentinska struktura radi se prvo prekrivanje dentinske rane.

Nadogradnja na avitalnom zubu vrši se uz pomoć kočića (nekoliko načina). Proces podrazumeva da se u kanal korena zuba, iz koga je prethodno odstranjen živac ubaci nadogradnja zuba, koja se potom cementira i predstavlja neku vrstu oslonca na koji će se nadograditi plomba ili krunica.

Postoji nekoliko načina nadogradnje zuba: livena, radiks anker i fiberglas (danas najčešći vid nadogradnje). Budući da svaki od ova tri načina ima svoje specifičnosti, ukratko ćemo objasniti kako se izvode i po čemu se razlikuju.

Livena nadogradnja zuba podrazumeva da se u devitalizovani kanal korena zuba (odstranjen je živac) cementira, tj. fiksira prethodno izliven metalni kočić, a potom se (kada bude spreman za to) na njega postavlja izrađena kruna. Proces je malo komplikovaniji i obavezno je uzimanje otisaka jer se svaka nadogradnja radi individualno za potrebu određenog zuba.

Nadogradnja pomoću radix ankera ili metalnog kočića koji je već fabrički izrađen, podrazumeva da se ovaj kočić ubaci i cementira u kanal korena zuba. Postoji nekoliko veličina u kojima je radix anker izrađen, što znači da stomatolog ne mora uzimati otisak, već pažljivo izvršiti procenu i odabrati odgovarajuću veličinu.

Nadogradnja zuba fiberglas kočićem – danas je jedan od najzastupljenijih načina nadogradnje zuba, jer ga karakteriše i izdvaja od metalnih izvanredno svojstvo elastičnosti. Naime, fiberglas je složeni kompozitni materijal, takođe fabrički izrađen u odgovarajućim veličinama i to od staklenih vlakana, što omogućuje ujedno izdržljivost i trajnu funkcionalnost korena zuba. Poseduje i odlična estetska svojstva zbog svoje bele boje. To znači da fiberglas ne može negativno uticati na boju zuba, kao što je slučaj sa metalima koji dovode do blagog nijansiranja usled transparentnosti kompozita. Ovo je jako važno, pogotovo kod nadogradnje prednjih zuba.

Za koji god od ova tri načina nadogradnje zuba da se stomatolog opredeli, procenu prvenstveno vrši na osnovu kliničke situacije.

Koliko dugo traje nadogradnja zuba i da li boli?

Nemoguće je utvrditi precizno vreme za koje se izvrši nadogradnja zuba. Ona zavisi od više faktora – kliničke situacije, ali i načina nadogradnje za koju se stomatolog opredeli.

 Na primer, livena nadogradnja je vremenski prilično neprecizna, jer se ne može obaviti za jedan dan. Zahtevnija je i podrazumeva dva dolaženja kod stomatologa sa zadržavanjem od oko sat vremena u proseku. Ukoliko se nadogradnja vrši radix ankerom ili fiberglasom, tada se štedi na vremenu, jer je reč o kočićima koji su već fabrički izrađeni u odgovarajućim veličinama, te se ne mora uzimati otisak kao za livenu nadogradnju. U proseku, ova dva vida nadogradnje zuba traju oko 45 minuta.

Ipak, sve ove vremesnke okvire trebalo bi uzeti sa rezervom.

Što se tiče bola prilikom nadogradnje zuba – ukoliko je iz kanala korena zuba odstranjen živac i cela intervencija se vrši na ′mrtvom′ zubu, to znači da nema šta ni da boli, te se ni upotreba anestezije ne zahteva.

Komplikacije izazvane nenadograđenim zubima

Brojni su primeri pacijenata koji se kasno jave da nadograde izgubljene zube. Iako na početku misle kako im nedostatak jednog ili dva zuba ne remeti ništa naročito u zubnom nizu, na kraju se ispostavi da nije tako. Zato je važno napomenuti da sa nadoknadom izgubljenih zuba ne treba mnogo čekati, jer će tako vremenom doći do određenih promena i mogućih komplikacija koje će kasnije otežati nadogradnju zuba.

Sve ovo dovodi do zaključka da se izubljeni zubi moraju u najkraćem vremenskom period nadoknaditi. Potom, kako biste svoje nove zube zadržali i bukvalno do kraja života,  morate im posvetiti pažnju koju zaslužuju – od pravilne higijene do redovnih poseta stomatologu u Premium Dental klinici. To je jedini način da se zadrži i funkcionalna i estetska uloga zuba, ali i sačuva oralno zdravlje.

Održavanje nadograđenih zuba

Rekli smo već da su pravilna higijena i redovne posete stomatologu najvažnije za održavanje nadograđenih zuba. Međutim, postoji još niz stvari koje bi pacijent trebalo da usvoji i da ih se pridržava:

1. Pažljiv odabir hrane

Ovaj korak je jako važan, jer će od njega umnogome zavisiti kvalitet nadograđenih zuba. Pažljiv odabir hrane podrazumeva potpuno izbegavanje hladne (ledene), kao i vrele hrane i napitaka. Savetuju se mlaka jela, koja će blago i umereno delovati na zube. Takođe, trebalo bi izbegavati i tvrdu i tešku za žvakanje hranu. Naročito valja voditi računa o zagrižaju voća.

2. Izbegavanje raznih slanih i slatkih ′zanimacija′ koje mogu oštetiti zube (orašasti plodovi, grickanje suncokreta…);
3. Izbegavanje cigareta

Ukoliko se pacijent ne može sasvim odreći cigareta, onda ih valja svesti na minimum.