ORALNA HIRUGIJA
Oralna hirurgija je jedna od najzahtevnijih stomatoloških disciplina. Obuhvata niz hirurških tretmana, kojima se uklanjaju patološki procesi i nepravilnosti mekih i koštanih tkiva usne duplje. Širok asortiman usluga obuhvata sve vrste intervencija, počev od vađenja zuba, pa do ugradnje implantata. Neke od najčešće izvođenih intervencija, na našoj klinici, jesu podizanje poda sinusa, režanj operacija, uklanjanje cisti, vađenje umnjaka, uklanjanje periapikalnih procesa (apikotomija), frenektomija. Budući da su ove procedure često veliki izvor brige i straha kod pacijenata, naš cilj je da kroz edukaciju o samoj proceduri, detaljno objašnjenje i ohrabrenje, opustimo pacijente i olakšamo njihov oporavak. Pritom, težimo da sve naše oralno-hirurške intervencije budu bezbolne, zahvaljujući primeni lokalnih anestetika, ali i učešću iskusnih lekara i stručnjaka i upotrebi najsavremenije opreme. Naša klinika obezbeđuje najmodernije instrumente ikvalifikovano osoblje, sa bogatim iskustvom na svim područjima stomatologije.
Tipovi anestezije u oralnoj hirurgiji
Jedan od najvažnijih segmenata u oralnoj hirurgiji je anestezija. Prema tipu, razlikuju se lokalna i opšta anestezija, pri čemu se većina procedura oralne hirurgije vrši pri lokalnoj anesteziji. U retkim slučajevima, kod jako uplašenih pacijenata ili male dece, može postojati potreba za primenom opšte anestezije. Postoje brojne metode i niz anestetika koji se mogu primeniti u ove svrhe, što zavisi od procene lekara. Obično je reč o primeni kratkotrajne opšte anestezije blagim intravenskim anestetikom – analgosedacije. Na ovaj način se, uz nadzor anesteziologa koji je stalni član našeg tima, pacijent dovodi u stanje relaksiranosti, pri potpunoj svesnosti, pa se ova procedura označava i kao svesna sedacija. Ovim postupkom se omogućava olakšana intervencija stomatologu, a bezbolna pacijentu. Po završetku intervencije, anesteziolog daje pacijentu da udiše čist kiseonik, čime se pacijent za nekoliko minuta vraća u uobičajeno stanje. Svesna sedacija je opravdana uvek kada strah od zubara prevazilazi uobičajene nivoe neprijatnosti, te stvara više nelagode od samog stomatološkog problema.
Ekstrakcija zuba
Svakako najčešća intervencija u stomatološkoj ordinaciji je ekstrakcija zuba. Postoje brojni razlozi za uklanjanje zuba, poput gangrene, infekcije na vrhu korena, preloma krunice ili korena, parodontopatije, rasklimanosti zuba, ortodontskih razloga i drugo. A vađenje zuba može biti jednostavno ili rutinsko, kao i komplikovano, kod višekorenskih zuba sa polomljenom krunicom. Međutim, čak i komplikovane ekstrakcije su rutinska, svakodnevna procedura na našoj klinici. U slučaju preloma korena, tokom vađenja zuba, postoji potreba za hirurškim vađenjem. Ova intervencija podrazumeva najpre pravljenje malog reza, nakon čega se zaostali deo korena lako uklanja. A po obavljanju intervencije, rana se ušije.
Sinus lift
Naša klinika pruža uslugu podizanja vrha sinusa, radi ugradnje implantata. U pitanju je učestala i uobičajena procedura u savremenoj stomatologiji. Naime, kod pacijenata kojima dugo nedostaju zubi, kao i kod bivših aktivnih sportista, može doći do gubitka koštane mase i spuštanja sinusa. Cilj ove intervencije je da podizanjem sinusa ili tzv. sinus liftom, obezbedi dovoljnu količinu kosti za ugrađivanje implantata. Potreba za sinus liftom utvrđuje se uz pomoć ortopana i 3D snimka. Količina dostupne kosti se povećava podizanjem sinusnih šupljina. Ovom procedurom dolazi se do sinusne šupljine, kako bi se podigla sluzokoža i ubacila veštačka kost u nastali međuprostor. Pri čemu, treba napomenuti da se ovaj poduhvat radi sa ciljem ugradnje molara u gornju vilicu. Sam proces je bezbolan, vrši se u lokalnoj anesteziji, a naše osoblje nastoji da što više skrati vreme čekanja na dobijanje protetske nadoknade, čime se smanjuje stres pacijenta.
Ugradnja veštačke kosti
Ugradnja veštačke kosti je intervencija koja se obavlja onda kada gubitak zuba sa sobom povlači i gubitak okolne kosti. Kako bi se uspešno izvršila ugradnja implantata, potrebno je da se obezbedi adekvatna koštana potpora, kao i estetski efekat prirodnog oblika zubnog luka i mekih tkiva. To se sve postiže veštačkom kosti. Ona može biti poreklom od sopstvene kosti, ali i biomaterijala, pa čak nastati i kombinovanjem ova dva.
Operacija cisti
Ciste su jedan od najčešćih i najraznovrsnijih problema usne duplje. Predstavljaju svojevrsne džepove, odnosno nove i patološke šupljine, sa tankom kožnom opnom. U njima može biti tečni ili kašast sadržaj, a mogu da se razviju u kostima vilice i, dosta ređe, u mekim tkivima predela lica i vrata. Na razvoj cisti utiču mnogi faktori, ali najčešće nastaju nakon infekcija, povreda, neizniklih zuba, kao i drugih vrsta trauma. Ako se radi o koštanim cistama, one su najčešće posledica velikih i nesaniranih karijesa, gangrena i upala zubne pulpe, pa čak i loše higijene. Rastu različitim tempom, a svojim rastom mogu ugroziti okolne strukture, pa čak dovesti i do preloma vilice i poremećaja funkcije pljuvačnih žlezda! Budući da su često previše male, uglavnom se otkrivaju tek po nastanku infekcije. Ciste se ne mogu lečiti konzervativnim načinom, već isključivo hirurškim uklanjanjem, pri čemu se sama procedura izvodi u lokalnoj anesteziji.
Resekcija korena zuba
Jedna od takođe učestalih procedura je i apikotomija, odnosno uklanjanje vrha korena zuba i okolne patološki izmenjene kosti. Do ove potrebe dolazi uglavnom zbog lokalne infekcije. Međutim, čitava procedura zahteva prethodno uklanjanje infekcije iz kanala korena. A sama apikotomija je kratkotrajna, obavlja se u lokalnoj anesteziji i daje zadovoljavajuće rezultate. Nakon njenog izvršenja, šupljina i kanal se ispunjavaju. Nakon sedam dana, uklanjaju se konci. Naši stručnjaci savetuju kontrolisanje rezultata apikotomije godinu dana od intervencije, kako bi se utvrdilo novo stanje korena zuba i stvaranja nove kosti. A takođe, po potrebi se šupljine mogu dopuniti.
Uklanjanje frenuluma
Uklanjanje frenuluma predstavlja malu hiruršku intervenciju, koja se vrši kod pacijenata sa razmakom između gornjih prednjih zuba. Frenulum, naime, predstavlja nabor sluzokože, koji povezuje jezik, usne i obraze sa viličnom kosti i može imati negativan uticaj na zdravlje zuba i desni, ukoliko je suviše razvijen. Pa čak može izazvati poteškoće pri govoru i ishrani. Iz svih ovih razloga, u konsultaciji sa ortodontom i parodontologom, obavlja se uklanjanje frenuluma, tj. frenektomija.
Hirurško vađenje umnjaka
Jedna od rutinskih hirurških intervencija na našoj klinici jeste i vađenje umnjaka. Razlog za učestalost ove procedure je, pre svega, u vremenu nicanja ovih zuba. Naime, umnjaci niču nešto kasnije u odnosu na ostale zube, pa često ostaju bez prostora. Zbog toga, obično vrše pritisak na ostale zube i utiču na njihovo pomeranje, što se može prevenirati uklanjanjem umnjaka. Takođe, umnjaci su često meta karijesa, kao i infekcija i upala okolnog tkiva, uglavnom zbog svoje nepristupačnosti, i time otežanog čišćenja. A mogu biti smešteni u različitim položajima, što određuje težinu ove intervencije. Ipak, veliki broj zadovoljnih pacijenata svedoči o lakom i efikasnom izvođenju procedure uklanjanja umnjaka, bez komplikacija i neprijatnosti tokom njenog vršenja, kao i bez posledica, nakon završetka intervencije.
Zaključak
Dakle, oralna hirurgija daje brojne mogućnosti za brzu i efikasnu intervenciju onda kada patološki proces zahteva ozbiljniji zahvat specijaliste oralne hirurgije. Potrebu za zahtevnijim procedurama procenjuje naš stručni i iskusni kadar, a uvek možete računati i na podršku u vidu saveta i edukacije. Naša dugogodišnja tradicija i poverenje pacijenata tome zasigurno svedoče.
premium DENTAL
SINUS LIFT
Sinus lift je oralno-hirurška procedura, kojom se povećava visina kosti u gornjoj vilici, kako bi se dobila adekvatna koštana osnova za ugradnju implantata. Prva operacija sinus lifta je izvršena još davne 1974. godine, a obavio je američki stomatolog Oskar Hilt Tatum Junior. Budući da se u poslednjih 15 godina sve više ljudi odlučuje za ugradnju zubnih implantata, i sinus lift je postao veoma učestala procedura u stomatološkim ordinacijama i klinikama.
Do gubitka kosti, u regiji gornje vilice, uglavnom dolazi zbog gubitka gornjih bočnih zuba. Naime, u visini gornje vilice, iza obraza, nalaze se tzv. maksilarni sinusi. Korenovi zuba gornje vilice često ulaze u maksilarni sinus. Nakon njihovog vađenja, ostaje mala visina kosti između usne duplje i sinusa. Obično je reč o gubitku više od jednog zuba gornje vilice. Međutim, postoje i drugi razlozi za gubitak koštane mase, kao što je parodontopatija. Takođe, sam proces starenja povlači prirodno širenje maksilarnog sinusa, na račun smanjenja vilične kosti. I u čak 50% slučajeva, viličnoj kosti nedostaje dovoljan volumen za ugradnju zubnog implantata.
Sve to predstavlja problem prilikom postupka ugradnje i stabilizacije implantata i dobijanja fiksnog protetskog rada. Zato se najpre vrši nadoknada koštane strukture (sinus lift), čime se pruža potpora za izvršenje druge intervencije – ugradnje implantata. Oralni hirurg, u toku sinus lifta, pristupa sinusu kroz mesta izvađenih zuba u gornjoj vilici, i to tako što pažljivo podiže membranu sinusa i pakuje veštačku kost na dno sinusa. Sama procedura je, uprkos svojoj invazivnosti, bezbolna, jer se obavlja u lokalnoj anesteziji.
Postupci koji prethode intervenciji
Pre nego što se stvore uslovi za sinus lift, neophodno je utvrditi potrebu za njegovim izvođenjem. Količina kostne mase, kao i anatomija vilice i sinusa, utvrđuju se pomoću ortopana i 3D snimka. U nekim slučajevima se vrši CT skeniranje (kompjuterizovana tomografija), kako bi se precizno odredila visina postojeće kosti i procenilo stanje sinusa. Zatim, pre nego što se pristupi operaciji, potrebno je obezbediti kost, kojom će se omogućiti povećanje koštane mase.
Kost može poticati od samog pacijenta, kada se označava kao autogena, ali može biti i životinjskog porekla – ksenograft, kao i kadaveričnog porekla – alogena kost. Takođe, kost može biti stvorena veštačkim putem od sintetičkog materijala, tako da svojim karakteristikama odgovara strukturi prirodne kosti. Ukoliko kost potiče od samog pacijenta, može biti iz njegovih usta ili tela. U nekim slučajevima, hirurg može proceniti da je najadekvatnije uzeti koštanu masu iz kuka pacijenta. Postoje dve tehnike kojima se omogućava podizanje dna sinusa i time povećanje visine kosti: otvorena i zatvorena tehnika.
Zatvorena tehnika sinus lifta
Zatvorena tehnika sinus lifta se primenjuje onda kada je dostupna koštana visina od vrha kosti do dna sinusa najmanje 6 mm. Pri čemu, ova tehnika zahteva upotrebu posebnih instrumenata za bezbolnu manipulaciju, te ulazak ispod sluzokože sinusa. Sluzokoža se ovim putem postepeno odlubljuje od podloge i u takav, veštački nastao otvor, postavlja se koštani zamenik. A istovremeno se, tokom ovog procesa, postavlja i implant.
Otvorena tehnika sinus lifta
Otvorenoj tehnici sinus lifta se pribegava onda kada je visina kosti od poda sinusa do vrha grebena manja od 6 mm. Za razliku od zatvorene, otvorena tehnika traje nešto duže. Naime, nakon što se po podizanju sluzokože, pristupa se prednjem zidu sinusa. A potom se pravi koštani otvor u projekciji mesta na kojem se vrši ugradnja veštačke kosti. I ova metoda zahteva primenu specijalnih instrumenata, namenjenih pažljivom i laganom odizanju sluzokože sinusa. U novonastali prostor se ubacuje koštani zamenik, kombinovan sa sopstvenom kosti, kao i faktorima rasta, uzetim iz krvi samog pacijenta (PRF). Budući da se ova intervencija obavlja u prostoru sa odgovarajućom temperaturom za razvoj bakterija, neophodno je izvoditi je u uslovima stroge asepse, kao i uz profilaktičku primenu antibiotika. Takođe, okruženje mora maksimalno umanjiti rizik od kontaminacije.
Međutim, u nekim slučajevima, zbog značajnog nedostatka kosti, može postojati potreba za vršenjem dvofazne hirurgije. Prva faza podrazumeva odizanje dna sinusa i ispunjavanje prostora koštanim zamenikom. A u drugoj fazi, koja sledi nakon 6 do 9 meseci, ugrađuju se implanti.
Mere opreza nakon intervencije
Pacijentima se ukazuje na mogućnost da nakon izvođenja sinus lifta, povremeno osećaju blagu neprijatnost, primete otok i lako krvarenje iz nosa ili usta. Takođe, savetuje se izbegavanje kijanja (ukoliko je ikako moguće), i u cilju sprečavanja infekcije i održavanja sluzokože vlažnom, potrebno je ispirati nos fiziološkim rastvorom. Nakon 7-10 dana od intervencije, na kontrolnom pregledu, oralni hirurg utvrđuje stanje rane i uklanja konce, koji se nisu sami razgradili.
Ukoliko pacijent zapazi pogoršavanje navedenih tegoba, pre svega pogoršanje otoka, prolongirano krvarenje ili pojavu temperature, neophodno je da se hitno javi na pregled. Treba, takođe, imati u vidu, da je normalno krvarenje nakon sinus lifta usporeno i krv je tamnocrvena, sa prisustvom ugrušaka. Ukoliko je krvarenje kontinuirano i krv svetlocrvena, neophodno je preduzeti odgovarajuće mere, odnosno, pre svega prijaviti tegobe lekaru. Iako nema razloga za strah, važno je preduprediti eventualnu infekciju i komplikacije, a naš tim Vam je uvek na raspolaganju, kako za konsultacije, tako i aktivnu stručnu medicinsku pomoć.
Zašto se uopšte podvrgnuti ovoj proceduri?
Zubni implanti imaju više prednosti, u odnosu na mobilne proteze. Stvaraju prirodniji i komforniji osećaj, olakšavaju žvakanje, smanjuju rizik od nastanka karijesa u okolnim zubima, omogućavaju lakše održavanje i smanjuju osetljivost okolnih zuba. Takođe, ne moraju se uklanjati i čistiti svako veče. Uz materijal visokog kvaliteta, mi Vam pružamo i estetski efekat, a svojom inovativnom tehnologijom obezbeđujemo bezbolnost i bezbednost vršenja procedure. Izvođenje sinus lifta je prvi, ali značajan korak, do lepšeg osmeha i zdrave usne duplje. Svojim pacijentima garantujemo, ne samo zdravlje, već i veće samopouzdanje, uz težnju za uzajamnim poverenjem, kao i spremnost da saslušamo i rešimo problem. Svoje procedure nastojimo da stalno unapređujemo, te skraćujemo vreme čekanja na dobijanje protetskih nadoknada, kako bismo što više smanjili stres pacijenta.
Iako procedura sinus lifta zahteva određeni period za potpuni oporavak, tačnije oko 6 meseci, treba imati u vidu da je reč o ulaganju za budućnost. Veliki broj naših pacijenata potvrđuje apsolutnu opravdanost ove procedure i činjenicu da krajnji rezultat dovodi do poboljšavanja kvaliteta života, dok je samo opterećenje zbog intervencije, na kraju, potpuno zanemarljivo. Uostalom, nekim ljudima je jedina šansa za ostvarenje zdravog i lepog osmeha, upravo kroz prvobitnu proceduru sinus lift, a zatim ugradnju implantata.
premium DENTAL
UKLANJANJE FRENULUMA
Uklanjanje frenuluma (frenektomija) predstavlja hiruršku intervenciju u oralnoj hirurgiji, kojom se uklanja resica. Resica (frenulum) predstavlja mali izraštaj sluzokože u usnoj duplji i postoje dva osnovna tipa frenuluma: lingvalni (podjezični) i labijalni (usneni). Lingvalni frenulum služi da spaja jezik sa podom usne duplje, dok labijalni frenulumi spajaju sredine gornje, odnosno donje usne, sa desnima odgovarajuće vilice. Osnovna funkcija resice je u ograničavanju prevelikih pokreta. U pitanju je normalan, anatomski izraštaj i ima ga svaka osoba. Međutim, neki ljudi mogu imati izraženiji frenulum, što sa sobom povlači određene posledice.
Kako prepoznati izraženiju resicu?
Pre svega, treba imati u vidu, da izražena resica dovodi, kako do estetskih, tako i do funkcionalnih poremećaja, kao i deformiteta u rasporedu zuba. I takođe, u zavisnosti od toga koji frenulum je posebno izražen, razlikovaće se i poremećaji nastali njegovom preteranom razvijenošću.
Najčešće se gornjovilični labijalni frenulum prepoznaje po vidljivom razmaku između gornjih sekutića. Iako intervencija uklanjanja frenuluma, u ovom slučaju, nije suviše hitna, savetuje se obavljanje frenektomije odmah po izrastanju stalnih zuba. Donjovilični labijalni frenulum olakšava zadržavanje hrane i formiranje karijesa, te hroničnu upalu.
Preterano razvijen podjezični frenulum dovodi, pak, do većih poteškoća. Još u ranom detinjstvu se mogu zapaziti otežano dojenje, a kasnije poremećeno žvakanje i gutanje, kao i manji problemi prilikom govora. Pošto je ovakav, razvijen frenulum, često istovremeno i skraćen, ovakvo stanje se označava kao „ankiloglosija“ i opisuje kao „vezan jezik“. U pitanju je pojava koja se češće javlja kod muške, nego kod ženske dece. Podjezični frenulum može uticati i na poziciju zuba. Pored spomenutih tegoba, ukoliko se frenulum ne ukloni na vreme, u odraslom dobu može otežavati pranje zuba i, generalno, održavanje oralne higijene. U kasnijem periodu, dovodi do povlačenja desni sa jezične strane zuba, što može dovesti do parodontopatije. Starijim osobama, izraženi frenulumi često smetaju u nošenju mobilnih proteza, pa se u sklopu preprotetske pripreme savetuje frenektomija. Uklanjanjem podjezičnog frenuluma, postiže se dobijanje pune mobilnosti jezika.
Kako se izvodi frenektomija?
Frenektomija se može vršiti hirurškom metodom ili laserom. Treba imati u vidu da nikad nije kasno za izvođenje frenektomije, ali da se teži da se ona obavi što ranije u detinjstvu, kako razvijeni frenulum ne bi doveo do spomenutih posledica. Takođe, frenektomija u odraslom dobu obično zahteva nešto duži oporavak.
Kada se frenektomija obavlja kod dece, prvi korak u njenom izvođenju jeste pregled stomatologa, kao i konsultacija sa lekarom pedijatrom, u vezi sa obavljanjem intervencije. U toku same frenektomije, često je potrebno držati dete. Oralni hirurg najpre primeni lokalni anestetik, kako bi obezbolio područje. Isecanje frenuluma se izvodi jednim brzim pokretom skalpelom ili hirurškim makazama. Ponekad može biti potrebno ušivanje sa više konaca, ukoliko je frenulum naročito bio razvijen. Odstranjivanje konaca sledi sedam dana posle operacije. U periodu do skidanja konaca, pacijentima se savetuje izbegavanje pranja zuba u području rane, kako se ne bi usporilo zarastanje. U slučaju laserske procedure, zarastanje rane je olakšano izostankom šivenja i minimalnim krvarenjem.
Frenektomija kod beba je prilično brza i jednostavna intervencija. Često je neophodno njeno izvođenje u tako ranom periodu, budući da može dovesti do usporenog rasta beba, pa čak i gubitak na težini, zbog njihovog neadekvatnog hranjenja. Takođe, dojenje beba sa izraženim frenulumom, može izazivati veću bol kod majke.
Hirurška metoda uklanjanja frenuluma je trenutno najzastupljeniji vid frenektomije u našoj ordinaciji ali kada je to moguće pribegava se i laserskoj frenektomiji. Njeno trajanje je samo 15 minuta, vrši se u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolno. U pitanju je rutinski zahvat. Frenektomija ne ostavlja ožiljak po zarastanju, čime se postiže maksimalan estetski efekat, pored najvažnijeg, funkcionalnog.
premium DENTAL
RESEKCIJA KORENA ZUBA
Šta je resekcija korena zuba
Resekcija korena zuba ili apikotomija je hirurška intervencija koja se koristi onda kada je potrebno lečiti vrh korena zuba. Naime, ovom poduhvatu u lečenju zuba pristupa se u slučaju kada postoji hronično zapaljenje vrha korena zuba, tj. infekcija koju stomatolog ne može ukloniti klasičnim konzervativnim lečenjem zuba.
Rezultat i cilj ove intervencije trebalo bi biti očuvanje zuba u vilici, ali nije isključena mogućnost da se problem ponovo javi.
Kada je potrebno izvršiti apikotomiju?
Rekli smo već da je apikotomija hiruška intervencija koja se odnosi na koren zuba. Ona se preduzima usled određenih promena na njemu. Naime, reč je o promenama koje mogu biti plod raznovrsnih faktora – na njih utiču ciste, gangrena zuba ali mogu biti posledice lečenja kanala i sličnih terapija. Do promene može doći i ako se karijes ne popravlja na vreme ili se nakon stavljanja plombe javi infekcija koja bi zahvatatila upravo pulpu (živac) zuba. Ukoliko se predugo čeka i ne pristupi lečenju upaljenog živca na vreme, infekcija će se proširiti i kroz koren zuba. Sledeće je širenje infekcije do njegovog vrha i zahvatanje zubne kosti pri samom vrhu zuba. Nakon toga postoje uslovi za izvršenje intervencije koju nazivamo apikotomija.
Kako izgleda ova intervenicija?
Pre same resekcije vrha korena zuba važno je uraditi rendgenski snimak. Ukoliko sve na snimku ukaže da ne postoji mogućnost da se zub drugačije izleči, već da je ovaj hiruški poduhvat neophodan onda se nadalje planira proces intervencije. Važno je napomenuti da se za ovu proceduru koristi samo lokalna anestezija, te da je i sasvim bezbolna.
Pre svega se odigne sluzokoža, a potom i napravi mali rez u projekciji vrha korena zuba. Sledeći korak je uklanjanje kosti koja je zahvaćena infekcijom i to pomoću korišćenja posebnih instrumenata. Tom prilikom se skraćuje i vrh korena zuba. Ako se desi da je neki kraj korena zahvatila cista, na primer, obavezno će se pojaviti i šupljina u kosti; ovde je potrebno hirurški očistiti cistu i deo korena koji se sada nalazi u novonastaloj šupljini. Apikotomija se završava ispunom te šupljine i punjenjem kanala. Nakon toga dolazi i do ušivanja sluzokože. Vremenski, ceo proces može trajati od pola sata do sad vremena.
Mogućnost komplikacija i oporavak
Iako je sama intervencija pod dejstvom anestezije bezbolna, to ne znači da se bol i blagi otok neće javiti nakon prestanka njenog dejstva. Budući da se konci uklanjaju tek sedam dana nakon intervencije oporavak će umnogome zavisiti i od pacijenta. Veoma je važno da se pacijent nakon intervencije strogo pridržava saveta stomatola. Trebalo bi voditi računa o ishrani (mlaka kašasta i meka hrana koja neće izazivati bol i iritaciju), obavezno ispoštovati terapiju antibioticima, zatim o dozvoljenim analgeticima u cilju smanjenja bola, o oblogama koje bi pomogle da se smanji otok, ali i o dozvoljenoj higijeni zuba.
Iako je u najvećem broju slučajevima ovaj hirurški poduhvat potpuno uspešan i da dobre rezultate, postoji mogućnost da se infekcija nakon nekog vremena ponovo javi. Zbog toga je savet stomatologa da se rezultati apikotomije kontorlišu nakon godinu dana. Na taj način se dolazi do snimka novog stanje korena zuba i stvaranja nove kosti, te eventualno mogućnosti da se dopune šupljine.
premium DENTAL
OPERACIJA CISTI
Operacija cisti predstavlja oralno-hiruršku proceduru koja se često izvodi na našoj klinici. Obuhvata celokupan operativni i postoperativni tretman, kojim se obezbeđuje uklanjanje cisti, bezbolnost same intervencije i otklanjanje posledica po zdravlje, koje ciste svojim postojanjem stvaraju.
Šta su ciste?
Ciste se definišu kao patološki šuplji prostori, najčešće smešteni u koštanom tkivu vilica, mada se mogu naći i u mekim tkivima, u regionu lica i vrata. S unutrašnje strane, prekrivene su epitelnim tkivom, oko koga se nalazi vezivnotkivni omotač. Kada se javljaju u predelu korena zuba, označavaju se kao radikularne ciste, što je i najčešći oblik. Kao takve, obično su lokalizovane u gornjoj vilici. Karakterišu se sporim i bezbolnim rastom, kojim potiskuju okolna tkiva. Uglavnom se javljaju kao individualne, mada kod nekih osoba postoji predispozicija za stvaranjem većeg broja cisti. A mogu biti ispunjene, kako vazduhom, tako i drugim, čvrstim ili tečnim sadržajem.
Uzrok nastanka cisti
Pored spomenute urođene predispozicije za stvaranje cisti, veliki broj pacijenata podleže njihovom nastanku iz drugih razloga. Jedan od najčešćih uzroka, pogotovo za nastanak koštanih cisti, jeste loša higijena, prisustvo velikih karijesa ili pak gangrena zubne pulpe. Ali cista se može formirati i spontano, u blizini neizniklog zuba. To se najčešće odnosi na umnjake. Takođe, može biti i rezultat traume. Još jedan od razloga je i abnormalan način rasta ili pozicioniranja zuba kod nekih osoba. A među ređim uzrocima je i postojanje naslednog oboljenja – Gorlinovog sindroma, koje se karakteriše učestalom pojavom viličnih cisti. Međutim, ova bolest se uglavnom prepoznaje po pojavi brojnih drugih znakova, poput većeg razmaka između očiju, bazocelularnih karcinoma kože, cisti zglobova, fibroze jajnika, itd.
Zašto se ciste moraju ukloniti?
Iako ne moraju uvek izazivati tegobe, u određenom broju slučajeva, ciste svojim rastom mogu ugroziti susedne zube, sinuse, pa čak i nos. A neke od njih, naročito velikih dimenzija, mogu dovesti i do preloma vilice. Većina njih je potencijalno žarište infekcije. Međutim, u samom početku svog nastanka, one uglavnom nisu izvor infekcije, te ne dovode do naročitih simptoma, pa se često i ne zapaze u tom periodu. Obično je, nakon pojave simptoma, već došlo do inficiranja ciste, što može dovesti do većih komplikacija. Mimo ovih štetnih efekata, ciste dovode i do resorpcije kosti, a pojedine imaju sposobnost za malignu alteraciju. Zbog svih ovih razloga, potrebno je cistu odstraniti u celosti, kad god ta mogućnost postoji.
Klinička slika
Po nastanku infekcije u predelu ciste, uglavnom dolazi do pojave bola, otoka u tom regionu, pa čak može nastati i fistula u okolini korena zuba. Postojanje cisti se najlakše može utvrditi pregledom ortopan snimka, pogotovo ukoliko se cista nalazi u predelu neizniklog zuba. Mada se na njeno postojanje može posumnjati i po prisustvu pomenutih simptoma i znakova infekcije.
Razlika između ciste i apscesa
Apsces predstavlja lokalizovanu bakterijsku infekciju koja se može javiti u okolini ciste ili čak u njenoj unutrašnjosti. Iz tog razloga, često se simptomi apscesa mogu pogrešno tumačiti kao prisustvo inficirane ciste, i obrnuto. Međutim, ova dva stanja se razlikuju, kako po karakteristikama, tako i po tretiranju. Bol izazvan apscesom uglavnom nastaje odjednom, može biti pulsirajući, mnogo je intenzivniji, a traje nekoliko sati ili čak dana. A može se i širiti prema vratu, donjoj vilici ili uhu. Pored bola, pridružene tegobe su i upala, neprijatan miris iz usta i često sistemski znaci, poput groznice, visoke telesne temperature i malaksalosti. Ukoliko se ne tretira, posledice apscesa mogu biti jako opasne.
Kako se izvodi operacija cisti?
Operacija cisti (cistektomija) predstavlja uklanjanje ciste u celini. Cistektomija je i jedini ispravan način za lečenje cisti. Sastoji se u operativnom zahvatu otklanjanja ciste, a zatim zatvaranja nastalog defekta režnjem sluzokože. Sedmog dana od intervencije, uklanjaju se konci i rana je spolja praktično zarasla. Međutim, u koštanom tkivu se i dalje odigrava proces zarastanja, tokom koga krvni ugrušak postaje prožet vezivnim tkivom. U daljem toku, taloženje kalcijumovih soli u ovom regionu, dovodi do prelaska u koštano tkivo.
Sam oporavak nakon intervencije zahteva mirovanje na dan hirurškog zahvata, redovno uzimanje antibiotske terapije i analgetika po potrebi, hladne obloge zbog otoka koji je normalan nakon ovakve intervencije i bez intezivnih fizičkih aktivnosti i do dve nedelje.
Postoji izvesna razlika u operaciji viličnih, u odnosu na operaciju cisti mekih tkiva. Operacija cisti koštanog porekla uglavnom daje dobre rezultate i primenjuje se kad god za to postoje uslovi. Na ovaj način se smanjuje rizik od ponovnog nastanka cisti ili infekcije. Pritom, postoperativni tretman uklanjanja koštanih cisti traje kraće u odnosu na tehniku cistostomije u mekim tkivima. Kada je u pitanju operacija cisti mekih tkiva, izvođenje intervencije se obavlja na sluzokoži donje usne ili obraza. Razlog je obično prekid izvodnog kanala pljuvačne žlezde, usled ugriza, zbog čega se pljuvačka izliva u okolno tkivo. Ova vrsta cisti se označava kao mukokele.
Kako sprečiti nastanak cisti?
U prevenciji nastanka cisti, imperativ je na održavanju oralne higijene i redovnom obavljanju kontrolnih pregleda stomatologa. Takođe, pravovremeno lečenje karijesa ili drugih patoloških procesa i abnormalnosti u usnoj duplji, preduprediće nastanak cisti, pogotovo ako imamo u vidu da one najčešće nastaju u predelu obolelih zuba.
premium DENTAL
UGRADNJA VEŠTAČKE KOSTI
Ugradnja veštačke kosti (augmentacija) predstavlja jednu od metoda oralne hirurgije kojom se vrši nadoknada izgubljene kosti. Razlog za nadoknadu je, kako u funkcionalnom, tako i estetskom aspektu. A augmentacija može biti vršena u cilju korekcije visine, širine kosti ili oba.
Uzroci gubitka kosti
Sam gubitak kosti nastaje iz više razloga. Jedan od najčešćih jeste gubitak zuba, i to bočnih zuba gornje vilice, zbog čega dolazi do skraćenja visine kosti između usne duplje i maksilarnog sinusa, smeštenog iza obraza, u visini gornje vilice. Čak se pokazalo da nedostatak jednog zuba u periodu od godinu dana, dovodi do gubitka 25% koštane mase u vilici. Ipak, da bi došlo do većeg gubitka kostne mase, uslov je nedostatak više od jednog zuba u gornjoj vilici. Drugi, takođe učestali uzrok smanjenja koštane mase jeste bolest parodontopatija, koja predstavlja hronično oboljenje potpornog tkiva zuba. A i samo starenje povlači sa sobom prirodno širenje maksilarnog sinusa. To širenje se odvija jako postepeno, na račun smanjenja koštane mase gornjovilične kosti.
Zašto vršiti ugradnju veštačke kosti?
Gubitak kosti je pre svega nepovoljan sa stanovišta ugradnje implantata. Nadoknadom izgubljene kosti omogućava se obezbeđivanje bolje koštane potpore impantu, kao i veće podnošenje opterećenja tokom funkcije. A pored ovog funkcionalnog razloga, ugradnja veštačke kosti daje i prirodan oblik zubnog luka i mekih tkiva, čime se postiže bolji estetski efekat. Pa treba imati u vidu i da, iako se augmentacija obično vrši u slučaju kada postoji nedostatak koštane mase, to ne mora biti pravilo. Ova tehnika se može izvoditi i u slučaju kada postoje zadovoljavajući parametri za ugradnju implantata, ali se želi postići bolji estetski efekat. U principu, za ugradnju implantata, potrebno je da ispred i iza njega bude bar 2 mm zdrave kosti, što je i uslov za njegovu adekvatnu potporu i stabilizaciju. Pa tako, ukoliko je posmatrana dimenzija implanta 8mm, potrebna ukupna dužina kosti u tom regionu iznosi 2+2+8 mm, odnosno 12 mm.
Poreklo upotrebljene veštačke kosti
U svrhu ugrađivanja kosti, mogu se koristiti kosti različitog porekla. Pa tako, kost može biti autogena (poticati od koštanog tkiva samog pacijenta), alogena (obično kadaveričnog porekla, ali može poticati i od žive jedinke), ksenograft (životinjskog porekla) ili sintetska (stvorena veštačkim putem – od hidroksiapatita, biostakla, trikalcijumfosfata, polimera, itd.). Istraživanja su pokazala da je najbolji materijal za svrhu ugradnje – autogena kost. Ipak, neke od čestih metoda augmentacije koriste ksenogeni materijal i autogenu kost u kombinaciji, ili, pak, mešavinu ksenografta i faktora rasta iz pacijentove krvi. Faktori rasta su u formi krvnog ugruška, koji, postavljen u operativno polje, tokom dužeg vremenskog perioda oslobađa faktore rasta u okolno tkivo. U toku ugradnje veštačke kosti, koriste se i membrane, koje mogu biti resorptivne i neresorptivne. Najčešće su u upotrebi resorptivne kolagene membrane. Sve membrane imaju zadatak da fiksiraju augmentirano područje, te spreče urastanje mekog tkiva u ovaj predeo.
Na kraju, oralni hirurg procenjuje, na osnovu dostupnog materijala, i u dogovoru sa pacijentom, koja će kost biti upotrebljena. Ukoliko je odluka na korišćenju autogene kosti, uzeti materijal može biti poreklom iz usta ili različitih delova tela. U nekim slučajevima se koriste deo kosti potkolenice ili kuka. U tom slučaju je potrebno uzeti materijal u toku operacije u opštoj anesteziji. Međutim, najjednostavnije i najpristupačnije je uzimanje dela kosti iz donje vilice, iz predela umnjaka ili sa nepca u gornjoj vlici.
Postupak augmentacije
Savremena ugradnja veštačke kosti je minimalno invazivna intervencija, koja se završava u našoj ordinaciji. Ukoliko se povećanje kosti izvodi istovremeno sa vađenjem zuba, to olakšava zarastanje rane. Međutim, kod pacijenata koji duže imaju nedostatak zuba, postupak započinje lokalnim anestetikom, zatim se pravi rez radi otkrivanja kosti, potom se uzeta kost pričvršćuje na otkrivenu kost u ustima, koja sadrži kolagen i proteine, čime se podstiče rast kosti. Ili se jednostavno aplikuje sintetička kost I na kraju se ovo područje ušiva, kako bi se zatvorilo tkivo desni. Tokom rasta nove kosti, ona zamenjuje veštačku kost koja se u potpunosti apsorbuje. Novoj kosti je potrebno obično nekoliko nedelja do devet meseci, do potpunog osposobljavanja za ugradnju implantata. Mada taj vremenski period zavisi od stanja same kosti, kao i veličine popunjenog defekta.
Augmentacijski zahvati
Augmentacijski zahvati se razlikuju u zavisnosti od načina na koji se postavljaju u regiju koja se augmentira. Onlej transplantat podrazumeva direktno postavljanje uzete kosti na površinu koja se augmentira. Cilj je korekcije visine i/ili širine kosti. Inlej transplantat znači postavljanje veštačke kosti na mesto unutar kosti (npr. Pri intervenciji sinus lifta). Dok interpozicioni transplantat podrazumeva pozicioniranje augmentata između dva razdvojena dela kosti (splittingtehnika). Čitava procedura traje oko 30 minuta, a naši pacijenti ukupno ostaju oko 1,5 do 2 sata u ordinaciji, ako se uzme u obzir oporavak i potrebne konsultacije.
Režanj operacija
Kada hirurg proceni da je gubitak kosti prvelik, nakon čišćenja infekcije aplikuje se I veštačka kost da bi se bar delimično nadomestila izgubljena kost I stvorila dodatna potpora za operisane zube. Uspešnost ovakvog vida augumentacije je individualna ali jako često produži životni vek zuba.
Postoperativna nega
Iako zvuči ozbiljno, augmentacija kosti je intervencija koja je postala rutinska na našoj klinici. Objašnjenje leži u tome da danas veliki broj ljudi ima nesaniran gubitak zuba. Postoperativni tok ugradnje veštačke kosti, uz revnosnu edukaciju i savetovanje koje dobiju na našoj klinici, pacijenti podnose bez komplikacija i sa odličnim rezultatima. A krajnji cilj u vidu zdravog i lepog osmeha svakako bude postignut.
premium DENTAL
HIRURŠKO VAĐENJE
UMNJAKA
Jedan od čestih stomatoloških problema današnjice svakako je i hirurško vađenje umnjaka. Medicina je i te kako napredovala, ali strah pacijenata od ove hirurške intervencije iznova je prisutan. Razlog tome je i strah od posete stomatologa i predrasuda i nepotrebna panika sa kojom se kod njih odlazi.
Važno je znati da mnogo veći i ozbiljniji problem nastaje čekanjem da bol prođe i tako se problem sam od sebe reši. Umnjak koji je neophodno hirurški izvaditi samo vam može naneti nepodnošljiv bol, otok i tako u krug, svakog dana.
U nastavku teksta pročitaćete čemu služe umnjaci, komplikacije koje mogu izazvati i način da se oni reše – hirurško vađenje umnjaka.
Umnjaci – njihova uloga i značaj
Umnjaci, treći molari ili popularne „osmice“ su naši poslednji zubi, tačnije, zauzimaju poslednje mesto u zubnom nizu. Takođe, od svih zuba koje čovek ima u vilici, oni rastu poslednji, tj. u periodu od 18. do 25. godine života. Međutim, važno je znati da njihovo nicanje može i izostati. Razlog tome je uglavnom ograničen rast vilice i nedostatak prostora u zubnom luku.
Primarna funkcija umnjaka je savladavanje izuzetno tvrde hrane i dugo žvakanje. Međutim, ljudski evolutivni razvoj, kao i civilizacijske tekovine dovele su do toga da je u čovekovoj ishrani sve manje tvrdih namirnica. Umesto korenja i kore drveta, danas žvaćemo daleko mekšu hranu, pa nam se, u skladu sa time i vilične kosti slabije razvijaju, što znači da često neće biti dovoljno prostora za sve zube koje je majka priroda nekada davno planirala. Zbog toga je vađenje umnjaka jedna od najzastupljenijih hirurških procedura kod mlađih pacijenata.
Komplikacije koje mogu izazvati umnjaci
Šalu na stranu, umnjaci mogu da izazovu velike i trajne probleme. Evo o čemu je reč. Problem sa umnjacima ne mora da postoji, te oni mogu imati mesto i funkicju kao i svi ostali zubi u nizu. Međutim, uslov za to je da sasvim pravilno izrastu. Uz negu i redovne posete stomatologu, oni mogu potpuno neometano trajati celog života.
Ipak, nisu svi ljudi te sreće. Osobe kojima umnjaci ne niknu lepo, nego ostanu ′zarobljeni′ u vilici (impaktirani) ili delimično izrastu (poluimpaktirani), trebalo bi da se u što skorije vreme jave svom stomatologu. U suprotnom, problem nije rešen, već postoji rizik da se stvari dodatno zakomplikuju – od bola i otoka prilikom nicanja, pa sve do remećenja rasporeda zuba, gubitka susednih zuba, poremećaja viličnog zgloba, pa onda do nepravilnosti u zagrižaju ili žvakanje samo na jednoj strani, a komplikacije se mogu završiti čak i pojavom infekcije. Rešenje ovog problema je hirurško vađenje umnjaka.
Najčeće pitanje koje se postavlja stomatologu je: Koji simptomi ukazuju na problem sa umnjacima?
Evo i odgovora:
- Bol je definitivno najbolji pokazatelj da pacijent ima problem sa umnjacima. Jako je važno da zna da se taj bol javlja na onim mestima koja su namenjena umnjacima. Ovo napominjemo jer je mesto umnjaka poslednje u zubnom nizu, a pacijent to mesto skoro i ne primećuje (jer nije navikao da tu ima zub). To ga vrlo lako može navesti da posumnja da se bol javio, jer je susedni zub možda pokvaren.
- Otok na strani na kojoj je umnjak počeo da raste.
- Glavobolja je čest simptom, a uvek nastaje zbog jakog bola na mestu gde je umnjak počeo da raste. Pored toga što se širi na glavu, neretki su primeri i kada se proširi na uvo.
- Temperatura je simptom koji ne mora uvek biti prisutan.
Priprema za hirurško vađenje umnjaka
Ova hirurška intervencija je najpoznatija i najzastupljenija, a podrazumeva da se osmice vade pre nego što izniknu. Ako su umnjaci već iznikli, to više nije hirurška intervencija, već uobičajeno vađenje zuba.
Pre same intervencije neophodno je pripremiti se za nju. Priprema je jako važna, sastoji se iz nekoliko neophodnih koraka i od nje zavisi uspešnost i operacije i kasnijeg oporavka. Odluka o vađenju umnjaka donosi se na osnovu kliničkog pregleda, konsultacija sa stomatolozima i oralnim hirurzima, uz snimke i obavezni ortopan. Tek onda kada ovi neophodni koraci ukažu da je operacija vađenja umnjaka neophodna, pacijentu se zakazuje termin i daju dalja uputstva.
Šta je ortopan?
Ortopan (ortopanomograf) je naziv za snimak zuba i zubnih šupljina. Neophodan je u stomatologiji, jer se pomoću ortopan snimka precizno prikazuju gornja i donja vilica sa oba vilična zgloba i svim zubima.
Pored zuba koju su iznikli i koji su vidljivi u usnoj duplji, mogu se videti i oni koji još uvek nisu iznikli. Zanimljivo je i veoma značajno da ortopan snimak pokazuje i položaj zuba, ali i korenova, njihov odnos i opšte stanje kosti obe vilice.
Ovaj snimak je veoma značajan stomatolozima, jer tako imaju potpuni uvid u stanje zuba pacijenata. Nakon toga im je lakše i da precizno daju dijagnozu, ustanove problem i planiraju dalje korake.
Jedan od najčešćih razloga kada stomatolog zahteva ortopan snimak je i kada se običnim pregledom došlo do sumnje da umnjaci ′prave problem′. Najlakši i najjednostavniji način da se takva sumnja potpuno reši jeste upravo ovaj snimak. Pored toga što će se na njemu videti da li su umnjaci uopšte formirani i koliko sazreli, moguće je približno odrediti i njihov položaj. Upravo su nepristupačnost i specifičan položaj umnjaka ono što određuje težinu intervencije, tj. operacije hirurškog vađenja umnjaka.
Važno !
Pre ortopan snimanja neophodno je da pacijent, ukoliko nosi, skine minđuše, pirsing sa lica ili jezika, kao i protezu. Takođe je značajno pomenuti da urađeni snimak ne traje zauvek, već da se s vremena na vreme obnavlja u zavisnosti od procene stomatologa.
Kako izgleda operacija
Iako je sama operacija bezbolna, jer se izvodi pod lokalnom anestezijom, ipak je važno da pacijent bude upućen u to kako se i koliko dugo ona izvodi.
Odmah da razjasnimo – ne postoji tačan i precizan vremenski period koliko će ova hirurška intervencija trajati. Okvirno vreme je sat vremena, ali naravno, ono gotovo uvek zavisi od brojnih faktora. Rekli smo već da se operacija vrši pod dejstvom lokalne anestezije. Ona je neophodna, jer jedino tako pacijent ne oseća bol (budući da su iskustva pacijenata različita i da su osećaji individualni, napominjemo da postoji mogućnost da se oseti minimalan, ali podnošljiv bol), a oralni hirurg će moći što uspešnije da obavi operaciju.
Sam proces operacije podrazumeva pravljenje hirurškog reza, vađenje umnjaka specijalnim hirurškim aparatima, a celu operaciju paralelno prati zaustavljanje krvarenja. Nakon što je hirurg uspeo da uspešno izvadi umnjak sledi i sređivanje rane i ušivanje tkiva. Zašivena rana zahteva da pacijent mora da nosi konce otprilike sedam do deset dana, a nakon toga odlazi da mu se konci skinu i da obavi kontrolni pregled.
Šta se može očekivati nakon operacije
Važno je reći da je hirurško vađenje zuba ozbiljna i prilično zahtevna operacija. Brojni su faktori od kojih zavisi to da li će vađenje umnjaka biti uspešno rešeno, ali u najvećem broju slučajeva sve ispadne kako treba.
Međutim, valja napomenuti da se čak i nakon uspešne operacije, sa slabljenjem anestezije , može javiti bol. Takođe, očekivana su i blaga krvarenja, otežano otvaranje usta i još teže žvakanje. Budući da bi navedene neprijatnosti trebalo kratko da traju, ako se produže pacijent se mora obratiti stomatologu.
U najvećem broju slučajeva posle vađenja umnjaka dolazi i do pojave otoka (uglavnom se očekuje dan nakon operacije).
Do većih komplikacija ne bi trebalo doći.
Šta podrazumeva oporavak
Jedan od značajnih koraka koji prati ovakvu operaciju – vađenje umnjaka, jesu važna uputstava i saveti stomatologa što će detaljno uslediti nakon ili pre operacije. Najvažnije je da pacijent postupa u skladu sa svim dobijenim intrukcijama, jer će njegov oporavak koji obično traje oko nedelju dana biti znatno uspešniji.
Ovo su obavezne smernice:
- Hladne obloge
Možete ih koristiti odmah nakon operacije, čim dođete kući. Veoma su delotvorne prilikom smanjenja otoka koji će se javiti dan-dva nakon operacije.
- Korigovan režim ishrane
Pre svega, ovaj korak podrazumeva da pacijent mora da ishranu uskladi sa novonastalim stanjem u zubnom nizu. Pošto će se na mestu izvađenog zuba naći rana i konci, neophodno je to područje posebno tretirati. Naime, obavljena operacija i konci koji će u vašim ustima biti oko sedam dana, ne dozvoljavaju da se hranite kao što to inače činite.
Savetuje se da pacijent ništa ne jede tog dana kada je operacija obavljena dok anestezija nije prestala da deluje (dakle, par sati od operacije). Što se narednih dana tiče, u obzir se uzimaju lagana, tečna i kašasta jela. Nikako se ne preporučuje vruća hrana niti bilo koji topao napitak (kafa, čaj, mleko). Hranu lagano zvaćite na suprotnu stranu.
- Ne preporučuje se konzumiranje cigareta
Pacijentu se ne preporučuje konzumiranje cigareta čak četrdeset osam sati nakon operacije. Razlog je sporo zarastanje rane ili mogućnost da ona prokrvari.
- Redovno i pažljivo održavanje oralne higijene
Ova smernica je jako važna, zbog toga što je s jedne strane heophodno prati zube i otkloniti ostatke konzumirane hrane iz usta, ali sa druge strane, pod ovim uslovima je dosta teško sprovesti svakodnevnu oralnu higijenu. Tim povodom se preporučuje lagano trljanje zuba van predela rane i konca.
- Ne ispirajte ranu
Nema potrebe da posle operacije ranu ispirate vodom ili nekim drugim rastvorom. Time rizikujete da je iziritirate i raskrvarite, a i proces zarastanja će biti otežan.
- Dozvoljeni antibiotici i analgetici
Upotreba analgetika i antibiotika se vrši po potrebi, nakon operacije i uvek u dogovoru sa stomatologom.
- Izbegavajte fiziču aktivnost